DOSADA

    Poznata još i kao čama, mora, teskoba, ravnodušnost, splin, apatija, klonulost, učmalost, pustoš, malodušnost, melanholija…

    Od postanka sveta do danas velika paznja se poklanja zabavi, moglo bi se reci opozitu dosade. U ranijim vremenima dosada je bila privilegija odredjenih ljudi, a danas je sveobuhvatna, neželjena i tipičan problem modernog vremena. Ipak period romantizma se smatra “zlatnim dobom” razvoja dosade, a kada se u moderno vreme izgubio kolektivni smisao, a čovek okrenuo sebi nastala je praznina.Taj nedostatak ličnog smisla uzrokuje prazninu koja se javlja kao – dosada.

    Pokusaj definisanja dosade i dalje nije dao jednu definiciju, i ona se menja sa promenom poimanja sebe i sopstvenog zivljenja. Njemački psiholog Theodor Lipps dao je jednu od najranijih definicija dosade (1903) – dosada je osjećaj nelagode koji raste iz konflikta između potrebe za intenzivnom mentalnom aktivnošću i manjakom potsticaja za istu.

    Druge slične definicije s jeden strane kazu da pojedinci koji se dosađuju žude za mentalnom uključenosti u nešto, dok za druge naučnike osjećaj dokolice je stanje u kojem pojedinac želi neku aktivnost, no nije siguran u to šta tačno želi.

    Hajdegerovu analiza ukazuje da moderan čovek ne oseća strast niti potrebu za bilo čime izvan njega samog, život‚ je postao lak. Ta lakoća života izvor je dosade. Kronenbergov film „Sudar“, koji se bavi odnosom fikcije i stvarnosti, dosade i života – zaključuje da u svetu praznine ekstremizam deluje kao privlačna alternativa dosadi. Endi Vorhol – je svestan praznine i površnosti života savremenog čoveka i umesto da se bori protiv toga, on je prihvata. Knjiga Ričarda Vintera pod naslovom „I dalje dosada u kulturi zabave“analizira razloge sve veće prisutnosti dosade u veku „zabave“. Svedoci smo živiljenja u kulturi zabave – TV operateri nude bezbroj kanala, internet nudi blogove, e-mail, fejsbuk, forume, veb stranice, „četovanje“, igrice preko interneta… Savremena muzička ponuda – pank, hard-rok, grandž, pop, metal, tehno, ambijent, džez, rep, klasika, tubo-folk, starogradska muzika …….

    Jurcamo za doživljajima želeći da izbegnemo to osnovno raspoloženje dosade, želeći da sebe ispunimo smislom, ali prazina ostaje i oko nas i u nama.

    Danas, najšire prihvaćena definicija, zasnovana je na pažnji – dosada je iskustvo koje podrazumeva da bilo fizički ili psihički želimo da se uključimo u neke aktivnosti, ali to trenutno ne možemo.

    To nije samo manjak eksternih aktivnosti već i interni karakter, odnosno činjenica da ponekad i kada ste u društvu, i kada radite, i kada gledate film, sadržaj kome ste posvećeni zapravo ne angažuje pažnju u dovoljnoj meri.

    Ipak na nju se gleda i kao na zaraznu bolest sadašnjeg vremena, a do nje dovode razloti psihološke prirode – – ljudsko nepodnošenje monotonije ili dosada kao posledica kliničke depresije; dosada kao posledica naše „grešne prirode“, tražimo da budemo zabavljeni. Danas smo izgubili sposobnost za samoću,

   
    Ako govorimo o faktorima koji doprinose nastanku dosade mozemo ih svrstati u nekoliko:

• Prestimulisanost dovodi do zasićenja.

• Vremenom odredjena vrsta zabave gubi efekat

• Naša kultura je hedonistička- zadovoljstvo kao vrhunska vrednost

KAD JE DOSADA OPASNA?

    Jedan od uobičajnih simptoma dosade je i proždiranje grickalica, slatkiša i brze hrane, ljudi poodložniji dosadi češće pate od nezadovoljstva, depresije, anksioznosti i opsesivno- kompulsivnog poremećaja, a kao posledice „zaraze dosadom“ teže novim stimulansima, uzbudjenjima, „onome što čini da se osećaju živima “, a to dovodi do povećanja zloupotrebe psiho-aktivnih stimulansa, kocke kao vida zabave, neprihvatljivih oblika seksualnog ponašanja.

A KAD JE PODSTICAJNA?

    Prava doza dosade daje priliku da se preispitamo i uključimo u život sa novom energijom i idejama. I Njutn se dosađivao pod drvetom jabuke kad je otkrio gravitaciju, iz ovog iritantnog raspoloženja često nastaju sjajne ideje, dolazi do kreativnosti, pruža mogućnost samospoznaje, tj.prostora za razmišljanje o sebi.

    Saveti kako pobediti dosadu su mnogobrojni ali ono čemu treba da težimo je:

• naučiti uživati u jednostavnim i običnim stvarima, umesto da težimo samo neobičnom i dramatičnom,

• naučiti da uživamo u lepoti prirode, u zajedničkom obroku sa dragom osobom, u vremenu provedenom sa decom, unucima iil prijateljima,

• u učenju novih stvari i veština, u zajedništvu sa braćom i sestrama,

• steknite naviku čitanja, pronadjite hobi , izvršite svoje obaveze,

• budite blagi prema sebi i idite malim koracima, imajte popis želja.

    Kad ništa drugo ne pali? – pročitajte govor koji je Josif Brodski održao diplomcima Dartmutskog koledža juna 1989. godine , evo odlomka “…..kada vas obuzme dosada – prepustite joj se, zaronite u nju. Zagrlite je ili pustite da vas zagrli dosada. Biće vam teško u tim zagrljajima, ali izdržite koliko možete, a zatim još malo. Najvažnije je da ne mislite da ste negde pogrešili i da ne pokušavate da se vratite da ispravite grešku. Suočavate se sa jedinstvenom, ličnom sudbinom. Predstoji vam divno i zamorno putovanje u vozu bez voznog reda. I – ma koliko bila neprijatna ova ili ona stanica – utešite se: voz se nigde ne zadržava previse… “.