REBT se u početku zvao “Racionalna terapija”, da bi ubrzo promenio naziv u “Racionalno-emotivna terapija”, i potom opet u ranim 1990’-im u “Racionalno emotivno bihejvioralna terapija”.
REBT je jedna od brojnih “kognitivno-bihejvioralnih” terapija, koje iako razvijene odvojeno imaju mnogo slicnosti, npr. Kognitivna terapija (CT), razvijena od strane psihijatra Aarona Beck-a, 1960’-ih godina. REBT i CT zajedno formiraju bazu porodica psihoterapija poznatih pod nazivom “Kognitivo-bihejvioralne terapije”.
REBT nije samo set tehnika već savremena teorija koja daje ‘biopsihosocijalno’ objašnjenje o uzroku ljudskog ponašanja.
Osnovna premisa REBT, koju deli sa ostalim kognitivno bihejvioralnim terapijama je da su ljudske emocije i ponašanje rezultat načina na koji ljudi misle i veruju o sebi, drugim ljudima i svetu uopšteno. Dakle, nije sama situacija sa kojom se ljudi suočavaju, već ono što ljudi misle o njoj, ono što direktno odredjuje kako će se ljudi osećati i ponašati.
REBT naime takodje uzima u obzir da ljudska biologija utiče na osećanja i ponašanje i da je važna odrednica koja podseća terapeuta, da postoje ograničenja u tome koliko ljudska bića mogu da se promene.Sistem uverenja osobe je produkt bioloških i naslednih faktora i procesa učenja tokom života. Koristan način da se ilustruje uloga mišljenja je ABC model, gde A predstavlja dogadjaj ili iskustvo, inferencije ili interpretacije onoga sto se desilo, dok B predstavlja evaluativna uverenja koja nastaju iz ovih inferencija, dok C reprezentuje emocije, i ponašanje koje sledi iz ovih evaluativnih uverenja.
Način na koji zajedno radimo tokom seanse osposobljava klijente vremenom za samostalno rešavanje konkretnih problema.
Svrha psihoterapije je i da podstakne na razmišljanje o problemima na kreativan način. Dostizanjem uvida o udelu sopstvene odgovornosti za održavanje emocionalnog poremećaja, preko promene svog sistema uverenja klijenti dolaze do uvida da postoji izvesna sloboda izbora u emocionalnom ponašanju. Obzirom da je stepen slobode izbora delom ograničen biološkim tendencijama i socijalnim uticajima, poželjan je aktivan odnos prema problemima i van psihoterapijskog setinga kako bi došlo do željene promene.
Ciljevi psihoterapije su oslobađanje od nezdravih negativnih emocija (straha, besa, depresije, stida, krivice) bezuslovno prihvatanje sebe i drugih, sa posledičnim poboljšanjem interpersonalnih odnosa koje povećava mogućnost za realizovanje svojih potencijala, a čije je dostizanje praćeno osećanjem zadovoljstva.
REBT se pored ove primene u svakodnevnim životnim problemima zdrave populacije primenjuje još i u situacijama na radnom mestu, u vidu različitih treninga (trening asertivnosti, trening donošenja odluka), kao pomoć u menjanju životnih navika – uvodjenju dijete, ili pri ostavljanju pušenja itd.
REBT predstavlja prvu liniju izbora u terapiji niza kliničkih entiteta – depresije, anksizonosti, paničnog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog, fobija, tzv. “neurotskog spektra poremećaja”, a našao je svoju primenu i u lečenju psihotičnih poremećaja, bipolarnog afektivnog poremećaja, u terapiji zavisnosti, poremećaja ishrane, poremećaja ličnosti, partnerskoj terapiji itd.
Sprovodi se u grupnom i individualnom setingu.
Individualne seanse traju oko 50 minuta u proseku, jednom nedeljno, a izmedju seansi je važan aktivan pristup uz primenu terapijskih zadataka oko kojih se klijent i terapeut zajedno dogovaraju.