PRENAGLAŠENA POTREBA ZA PAŽNJOM

PRENAGLAŠENA POTREBA ZA PAŽNJOM:

Sve(t) se vrti oko mene!

      KADA ekstrovertnost izgubi kontrolu, komunikativna i druželjubiva osoba prestaje da bude omiljena u društvu. 
To što su se drugi do juče divili njenom vedrom duhu, energičnosti i optimizmu, više ne važi. Njena želja da bude u centru pažnje otišla je toliko daleko da se oseća konstantno uznemireno, jer misli da je ostali ne primećuju koliko bi trebalo. Počinje da dramatizuje, ponaša se agresivno ili promiskuitetno, samo da bi je okolina smestila u epicentar misli i delovanja. Sve je to siguran znak histrionije - prenaglašene potrebe za pažnjom, poremećaja koji najčešće počinje još u detinjstvu ili adolescenciji.
     Stručnjaci objašnjavaju da je ona karakteristična za izrazito ekstrovertne osobe koje su navikle da se svet vrti oko njih, imaju izraženu potrebu da im se drugi dive, ozbiljno su sujetni. Kako dolazi do histrionije, imamo li predispozicije za nju, kako se manifestuje, razgovaramo sa dr Tijanom Mirjanić, specijalistom psihijatarije, REBT terapeutom.
      - Koren reči "histrionija" potiče iz grčkog "hystera" (materica) i latinskog "histrionicus" (glumac) - navodi sagovornica. - Uzroci nastanka nisu u potpunosti poznati, ali se smatra da je u pitanju interakcija razvojnih psiholoških činilaca i traumatskih događaja tokom detinjstva, uz biološke faktore i genetsku predispoziciju udruženu sa socijalnim faktorima.
"MUŠKA" I "ŽENSKA" HISTRIONIJA
     OSOBE koje pate od ovog poremećaja se osećaju uznemireno kada nisu u centru pažnje, površno izražavaju emocije ili ih doživljavaju intimnijim nego što stvarno jesu. Tijana podseća da čuveni psihoanalitičar Oto Kernberg ukazuje da se u psihoanalitičkoj literaturi potencira razlika u odnosu na pol, i opisuje da su žene sa histrionijom emocionalno labilne, površne, usmerene na sebe, zavisne od drugih i poistovećuju se sa njima, projektuju nerealno zamišljene potrebe. Odabir partnera čine na neadekvatan način i u vezi često ispoljavaju neprimeren bes ili prete samoubistvom, što je čista manipulacija.
     - Muškarci, sa druge strane, često imaju slabiju kontrolu impulsa, ponekad se ponašaju promiskuitetno, emocionalno su nezreli, skloni dramatizaciji i površnosti - objašnjava sagovornica.
     Sasvim je izvesno da onima koji pate od histrionije, ali ni osobama koje se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini, sa njima dele život ili radni prostor, nije lako. Tijana kaže da njihova sklonost ka dramatizaciji ili provokativnom seksualnom ponašanju, okoloni može da bude vrlo nelagodna i da ponekad potpuno parališe normalno funkcionisanje porodice, prijateljskog ili poslovnog okruženja. Osim toga, oni su toliko egocentrični, imaju potrebu da stalno sebi ugađaju, a pritom ne vode računa o drugima, iako su istovremeno pod velikim uticajem drugih. 
     - Oni su sposobni da funkcionišu na visokom nivou i često su vrlo uspešni u društvenim odnosima i na radnom mestu, ali socijalne veštine koriste da bi manipulisali i na taj način ponovo dospeli u centar pažnje. To remeti njihove društvene i ljubavne veze, posebno zbog toga što teško podnose gubitak i pad. Odgovornost za neuspeh i nezadovoljstvo prebacuju na druge, veoma često menjaju posao, jer im brzo postaje dosadno ili teško izlaze na kraj sa frustracijama. Često žude za promenama i uzbuđenjem, pa ponekad sebe dovode i u rizične situacije - objašnjava sagovornica.

Ceo tekst možete pročitati na:
http://bit.ly/2EYTKCW
Autor teksta:
 
Tatjana Loš za Novosti

Sagovornik:
Dr.Tijana Mirjanić